“Nedelja” prati život popularnog pevača Džeja Ramadanovskog, odnosno period od njegove naranije mladosti do početka njegove muzičke karijere – prvi veliki solistički koncert, kojim se film i završava. Džej je dorćolski dečak, neverovatno šarmantan i velikodušan. Ulica za njega predstavlja ambijent važniji od škole, od kuće…na ulici je odrastao, sticao vaspitanje, rešavao moralne dileme, nalazio prijateljstva i gubio ljubavi. Džej je imao prilično teško detinjstvo. Često je odbijan i odbacivan od društva, poznanika, čak i najbliže porodice. Njegov snažan, vedar i nepokolebljiv duh se nije slomio, već je njegovo teško detinjstvo upravo uslovilo kasnije i njegovo muzičko stvaralaštvo, zbog čega je i ono ostalo autentično nasleđe.
Priča prati period od 1976. Do 1991. Džej je narator filma koji nas vodi ne samo kroz svoj život, nego i kroz život Dorćola u tom periodu, kroz nekoliko vremenskih promena kroz koji se junak i osrtali likovi manje ili više menjaju. Taj svet je bogat, duhovit, tužan i radostan, pun života i duha, i takvi su glavni karateri ovog filma.
Plemenit u namerama i baksuzan u konačnici je razlog zbog čega je Džej deo najranije mladosti proveo u popravnom domu. Uprkos tome što nikad nije krao, socijalna služba sedamdesetih je bila veoma stroga pa se i za odsustvo u školi neretko završavalo u domu. Džej je u domu bio posebno osetljiv na dan - nedelju, kada se cela porodica okupljala kod kuće, a on nije tu. Potisnuta tuga je okidač za njegovu motivaciju da postane neko važan. Džej ne zna ni kako da postane “neko važan” niti zna čime bi se bavio. Pevanje mu je tek usputna zabava koju od njega traže stariji mangupi kad ga zateknu na ulici. Mnogo više vremena i koncentracije troši na šibicarenje i dorćolske kockarske igre – krleč i barbut. Na ulici upoznaje Ninu, plavu devojku – princezu Dorćola za kojom će kao klinac izgubiti glavu, dok kasnije ne nađe ljubav svog života, romkinju Nadicu, koju će oženiti i s kojom će imati decu. Džej upoznaje Marinu Tucaković i Futu u trenutku kad pravi društvo prijatelju koji treba da im proda jakne. Tada Marina i Futa sasvim slučajno čuju Džeja kako peva i potpuno polude za njim.
Od 1987. njegova karijera se razvija i raste popularnost, ali Džej ništa ne menja u svom karakteru, dok se svi oko njega menjaju. Poseban akcenat u filmu je odnos između Džeja i njegovog brata Isa lere Džambe koji je tada važio za jednog on vodećih mangupa, koji je samo nestao s lica zemlje. Za Džeja je porodica predstavlja nukleus iz kog sve nastaje i suština gotovo celog filma jeste porodična drama prikazana kroz njenu disfunkcionalnost da bi se ponovo konektovala.